text by Andy C. Highfield - Refrigerator Hibernation for Tortoises & Turtles
Hladnjaci se uspešno koriste za umetnu hibernaciju mnogih životinja. Zmije, gušteri, pa čak šišmiši, hibernirani su u kućnim hladnjacima. U ispravnost ovog sistema uverili su se i mnogi odgajivači kornjača.
Hladnjaci mogu obezbediti vrlo stabilnu temperaturu, za hibernaciju kornjača, u idealnom opsegu. Široko se prihvata da taj opseg iznosi 3 do 5 stupnjeva celzijusa, u zavisnosti od vrste. Kada se i desi da sobna temperatura postane dovoljna visoka da aktivira metabolizam kornjače (oko 10 C), te dođe do povećane potrošnje energije, temperatura u hladnjaku bit će na bezbednom nivou.
Međutim, hladnjak neće zaštititi životinje ako se spoljašna temperatura spusti ispod željenog podeoka. Drugačije rečeno, iako je hladnjak podešen na 5 C, kada temperatura prostorije padne na -3 C, ili pak na -1 C, hladnjak neće grejati, a kornjače će se smrznuti i uginuti. Iz ovog razloga je IZRIČITO NEOPHODNO da hladnjak, koji se koristi za hibernaciju, bude smešten u prostoriji čija je temperatura garantovano iznad tačke smrzavanja. Topla prostorija je u redu, hladna prostorija takođe. Ali isuviše hladna prostorija, garaža, ili pak neki sličan prostor, svakako NISU bezbedni. Preporučljivo je da se hladnjak smesti u prostoriju gde nikada nije hladnije od 10 C, a temperaturu prostorije neophodno je nadzirati pouzdanim min-max termometrom.
Prostorije, u kojima se temperatura iznad tačke smrzavanja održava grejačem protiv smrzavanja, možda izgledaju kao pogodno mesto za hibernaciju u hladnjaku. One ipak nisu preporučljive, jer u slučaju prekida napajanja strujom, na samo par sati, temperatura u hladnjaku može vrlo brzo pasti do smrtonosnog nivoa ispod 0 C.
Izbor hladnjaka
Uprkos mogućnosti da se iskoristi stari ili suvišni uređaj, preporučljivo je, sigurnosti radi, koristiti nov, savremen hladnjak. Stari hladnjaci često imaju nepouzdan termostat. Najbolje je izabrati uređaj koji nije sposoban za zamrzavanje, nema takozvanu hladnu komoru, jer temperature neposredno pored mesta predviđenog za zamrzavanje namirnica mogu biti značajno niže u odnosu na druge delove hladnjaka. U slučaju kvara termostata postoji realna mogućnost da hladnjak sposoban za zamrzavanje zapravo to i ostvari te su stoga uređaji koji nemaju tu osobinu sami po sebi sigurniji.
Daleko prikladniji tipovi hladnjaka za prigodu hibernacije su "rashladni hladnjaci", a ne modeli opisani kao "zamrzivač hladnjaci". Veličina rashladnog uređaja svakako zavisi od broja i veličine kornjača koje nameravamo hibernirati - za mali broj ili pojedinačne primerke dovoljni su mini - hladnjaci. "Rashlađivači pića" (sa staklenim vratima) su verovatno najbolje rešenje za hiberniranje malog broja kornjača. Posebno su konstruisani da nikada sami od sebe ne zamrznu (iako će se to svakako desiti ako je temperatura spoljnjeg okruženja ispod 0 C).
Podešavanje hladnjaka
Pre svega, detaljno TESTIRAJTE hladnjak dok je prazan. Koristite zasebne termometre: jedan za postizanje željene temperature i drugi za praćenje promena u odnosu na tu bitnu tačku. Ukoliko koristite električni termometar sa odvojenim senzorom, postavite sondu u vazdušni prostor, bez dodira sa bilo kakvim objektom, kako biste videli koliko temperatura vazduha varira unutar hladnjaka. Zabeležite rezultate. Ne budite iznenađeni ukoliko postoje razlike ili ako ujednačenost nije onakva kakvu ste očekivali.
Drugi test treba da utvrdi koliko je hladnjak stabilan prilikom potpunog "opterećenja". Po zakonima fizike što je veća zapremina objekta to je on otporniji na spoljne promene temperature (sporije će se izjednačiti sa spoljnom temperaturom u odnosu na objekat manje zapremine). Stoga, da bi temperaturna stabilnost unutar hladnjaka bila što veća, poželjno je unutar njega uneti dodatnu zapreminu. Jednostavan način da se to postigne je uz pomoć dvolitarskih plastičnih flaša. Napunite ih vodom, zatvorite i postavite tako da popune prazan prostor. Flaše vode će povećati zapreminu rashlađenog tela unutar hladnjaka i stoga značajno povećati ukupnu stabilnost temperature. Preostali deo zapremine unutar hladnjaka, kada bude u upotrebi, su hibernacione kutije sa supstratom. Za ovu priliku upotrebite posudu od plastične kutije za čuvanje hrane, užine ili pakovanje od sladoleda, margarina. Do pola je napunite substratom koji je sačinjen od jednakih delova sitnog peska i zemlje. Postavite je na srednju policu hladnjaka, a termometar (ili njegov senzor/sondu ukoliko je eletričan) na površinu supstrata. Ponavljate očitavanja za ovaj test barem narednih 24-48 sata.
Trebalo bi da primetite značajno poboljšanje u odnosu na prvi test.
Ovaj drugi test bolje predstavlja temperature i temperaturna variranja unutar uređaja sa kojima će se susresti kornjače pri hibernaciji.
Koristeći rezultate ovog testa izvršite potrebna podešavanja termostata hladnjaka. To je neophodno za osiguranje stabilne temperature od 5 C. Hladnjak se može smatrati pogodan i siguran za hibernaciju jedino onda kada utvrdite da može održati temperaturu koja ne odstupa više od 2 stepena od ove vrednosti (dakle u opsegu 3-7 C).
Hibernacione kutije
Možete koristiti kutije od kartona, umetnog drveta ili plastike za smeštaj kornjača unutar hladnjaka. Kartonske i drvene kutije očigledno nisu prigodne za vrste kojima je potreban vlažan supstrat, ali se mogu upotrebiti kod vrsta sa suhom podlogom. Kutije ne smeju biti premale. Životinjama obezbedite dovoljno mesta kako bi se mogle okrenuti, ukoliko to požele. Strane trebaju biti dovoljno visoke da preduhitre lak beg. Zapravo je veoma preporučljivo da posude budu tako postavljene da ta mogućnost bude potpuno eliminisana. Lično preferiram politenske kutije namenjene čuvanju hrane u čijem poklopcu izbušim mnogobrojne rupe za ventilaciju. Jedina uloga poklopca je tada da predupredi beg i povređivanje - tako da bušim koliko god mogu rupa, a da ga ne oslabim previše.
Podloge - substrati
Za vrste koje obitavaju u suhim predelima pogodna je suha podloga. Koristimo mešavinu sitnog peska i zemlje u omeru 1:1. Takođe može se koristiti papir u trakama, iako ja lično smatram da prirodni substrat ima izvesne prednosti. On naime teži da smanji grebanje i šuškanje i izgleda pruža kornjačama priliku da se očigledno brže skrase nego kada se koristi hartija.
Za vrste koje trebaju vlažan supstrat, kao što su američke šumske i box kornjače, preporučujem za hibernaciju substrat složen od jedne trećine finog peska, jedne trećine tresetnog komposta i jedne trećine vlažne mahovine.
Substrat ne treba biti predubok – dovoljno je da životinja može da se ukopa. Time je obezbeđena stabilnija temperatura oko kornjače i sprečava se prevelik gubitak tečnosti usled disanja i isparavanja preko kože. U hladnjaku vlažnost vazduha može značajno opasti te je potrebno da se kontroliše, naročito kad su u pitanju osetljive vrste. Ukoliko se drastično smanji potrebno je staviti u hladnjak tacnu sa vodom natopljenim sunđerom. To će povratiti potrebnu vlažnost vazduha. Za većinu vrsta prihvatljiva je vlažnost 50 do 60%. Pojedinim vrstama iz sušnih predela, kao što je Testudo horsfieldi, prigodna je vlažnost vazduha od 40% pa i manje. Za box kornjače vlažnost treba da se kreće u opsegu 65-75% i više.
Provetravanje
Ova tema svakako zaokuplja najviše pažnje kod ljudi koji nisu navikli na koncept hibernacije u hladnjaku. Prva stvar koju treba imati na umu je da kornjače u hibernaciji imaju vrlo male potrebe za kiseonikom. Mnoge vrste se potpuno ukopaju u zemlju na dubinu i preko 30 cm kako bi hibernirale, a tu je nizak nivo raspoloživog kiseonika.
U praksi neće biti problema sa nedostatkom kiseonika u hladnjaku za hibernaciju ukoliko primenite jednu od opcija:
a) Postavite otvor za ulaz vazduha iz akvarijumske pumpe i od njega nezavisno otvor za izlaz vazduha. Za hladnjak srednje veličine izaberite pumpu sa protokom vazduha oko 200 litara na sat (ovaj podatak je naznačen na kućištu većine pumpi). Bolji modeli vazdušnih pumpi imaju ugljeni filter na ulazu za vazduh, te uklanjaju neželjena zagađenja iz vazduha koji pumpaju. Potrebno je da pažljivo isečete izolaciju vrata na 2 mesta, oko 12 mm dužine u oba slučaja. Na jedan otvor vazduh ulazi kroz crevo iz vazdušne pumpe, bez da je ono nekako zgnječeno ili pritisnuto, a kroz drugi otvor vazduh izlazi. Ovo omogućava pravilnu ventilaciju, dostavu svežeg vazduha i eliminaciju ugljen dioksida i ustajalog vazduha.
b) Otvorite vrata hladnjaka barem 3 puta sedmično na minut ili dva.
Obe metode su se pokazale podjednako uspešne.
U gotovo svim drugim pogledima, hibernacija u hladnjaku je ista kao i ostale metode (jame za hibernaciju, hibernacione kutije u nekontrolisanom okruženju, itd.). U obzir su uzeta ista opšta razmatranja o hibernaciji.
Dopisni član Tortoise Trust skupine opisao je svoju praksu hibernacije ruskih kornjača (Testudo horsfieldi) u hladnjaku. Kako je ovo lično viđenje upotrebe ove metode možda će vam ove beleške biti od koristi:
„ Hladnjak koristim za hibernaciju kornjača u protekle 3 godine. 4-6 sedmica pre hibernacije prestajem sa ishranom i skraćujem period umetne rasvete. Sedmično ih potapam u toplu vodu. Oko 3 sedmice pre hibernacije isključujem lampu za zagrevanje usled čega su dnevne temperature niže. Poslednje sedmice potapam ih u više navrata, sve dok ne izađu iz vode.
Dve, tri sedmice pre hibernacije postavljam hladnjak. Koristim malu akvarijumsku vazdušnu pumpu, dva izlaza vode vazduh u hladnjak. Vrata držim zalepljena, jer creva za vazduh teže da ih otvore (ovo se može izbeći isecanjem otvora u dihtung traci na vratima hladnjaka). Koristim min-max termometar i vodim evidenciju o temperaturi. Tako utvrđujem kako da podesim željenih 5 C. Zatim, za početak hibernacije, vratim temperaturu na oko 15 C. Svaku kornjaču pojedinačno stavim u njenu kutiju. Kutija je nešto veća od kornjače i na vrh stavim dosta iscepkane novinske hartije. Kada su smeštene u hladnjak na 15 C tokom prve sedmice hibernacije polako snižavam temperaturu, dok ne dostigne 5 C.
Dozvolite da pojasnim kakvu vazdušnu pumpu koristim. To je obična pumpa za akvarijume koja ne košta suviše. Postavim je izvan na patos i samo otvorim vrata, postavim creva za vazduh i zalepim ih kako se ne bi pomerala.
Kao i za box kornjače koristim jake kartonske kutije na čijem dnu se nalazi po parče unutrašnje-vanjske podne obloge. Vršne stranice presavijem tek toliko da budem uveren da se neće uzverati van kutije. Iako je kutija vrhom zatvorena ima dovoljno slobodnog prostora. Do sada je ovo funkcionisalo. Svake godine su mi obično potrebne nove kutije, jer ih kornjače skoro skroz progrebu. Iz tog razloga su potrebne sedmične provere. Ove godine planiram da napravim kutije od šperploče. Stavljam jednu kornjaču u jednu kutiju. Znaju biti aktivne i na temperaturama ispod 10 C te pretpostavljam da ukoliko je jedna životinja aktivna mogla bi uznemiravati druge u istoj kutiji. Trudim se da postepeno rashladim kornjače, umesto da ih odmah sa sobne temperature stavim u hladnjak. Iz tog razloga je neophodno testirati hladnjak i utvrditi položaj termostata za 5 C pre unošenja kornjača. Tada, kada stavite kornjače na recimo 10 C, one će se i dalje kretati. Ovo napominjem, jer zvuci grebanja iz hladnjaka mogu delovati uznemiravajuće na vas ukoliko do sada niste hibernirali Ruske kornjače. One su tolerantnije na niske temperature, u odnosu na druge kornjače, i aktivnije su na nižim temperaturama. Ko nije upoznat sa ovom činjeniceom, mogao bi nameravati da izvuče kornjače iz hibernacije misleći da nešto ne funkcioniše, iako je manja aktivnost normalna i na 5 C.
Kako bih osvežio vazduh unutar hladnjaka vrata hladnjaka otvorim na kratko jednom dnevno. Vagam kornjače bar 2 puta u toku hibernacije, da bih se uverio da ne gube previše na težini. Radi detaljne provere jednom sedmično ih vadim van. Najimpresivnija stvar za mene je njihov izlazak iz hibernacije. Po preporuci iz Endijevog priručnika iznosim ih na jako svetlo odmah po vađenju iz hladnjaka. Prvih dana ih više puta kvasim, sve dok ne počnu piti vodu i izbegavati kvašenje. Hranim ih odmah i obično jedu istog dana ili dan po hibernaciji.
Graham Reid, Ontario, Canada.
Pitanja i odgovori za hibernaciju u hladnjaku
Mogu li koristeći ovaj sistem hibernirati vodene kornjače?
Da, u smislu temperature, ali postoji stvarna mogućnost da se jave problemi usled nedostatka kiseonika u vodi ili nagomilavanja drugih hemijskih spojeva u vodi oko kornjače. Zapremina vode oko vodene kornjače će zapravo najverovatnije pokazati kao riskantna sa stanovišta sigurnosti, sem ukoliko hladnjak koji se koristi nije ekstremno velik. ZATO VAM NE PREPORUČUJEMO DA POKUŠATE HIBERNIRATI VODENE KORNJAČE U VODI UNUTAR HLADNJAKA. Sa druge strane smo pak zainteresovani za informacije o uspehu (ili neuspehu) ovakvog vida hibernacije. Pojedine vrste vodenih kornjača hiberniraju van vode, zakopane na rečnoj obali ili u korenju drveća. Ove vrste mogu biti kandidati za hibernaciju u hladnjaku i koristio bi se isti supstrat kao za hiberniranje polukopnenih vrsta.
Mogu li se na ovaj način hibernirati polukopnene kornjače?
Da, naravno. Nema prijavljenih problema. Koristite substrat prethodno opisan.
Kako ovaj sistem funkcioniše u slučaju mladih ili tek izleglih kornjača?
Savršeno. Treba ih tretirati kao i odrasle. Usled mogućnosti dehidratacije prilikom hibernacije mladunaca, uverite se da koristite prigodan substrat.
Može li se otputovati na odmor ukoliko se koristi metod ventilacije vazdušnom pumpom?
O: Apsolutno NE preporučujemo da ostavite životinje bez nadzora u hladnjaku kada izbivate na duži period. Šta će se desiti ukoliko dođe do prekida napajanja električnom energijom?
Kakav tip termometra treba koristiti za merenje temperature?
Preporučujemo upotrebu 2 termometra. Jedan treba biti mehanički (starinski) min-max baštenski tip (pokazuje minimalnu i maksimalnu vrednost temperature), a drugi može biti savremeni elektronski tip sa displejem i daljinskim senzorom. Elektronski su posebno korisni, jer se temperatura unutar hladnjaka može neprestano očitavati bez toga da se otvaraju vrata. Mnogi modeli imaju dva senzora (jedan obično ugrađen u sam uređaj) tako da se može naizmence očitavati "unutarnja" i "spoljna" temperatura (misli se na temperature u stanu i van njega). U tom slučaju "unutarnje" očitavanje ukazuje na temperaturu oko hladnjaka, a "spoljno" očitavanje daljinskog senzora pokazuje aktuelnu temperaturu unutar hibernacione posude (sondu smestite na površinu substrata). Moguće je pronaći modele sa zvučnim alarmom koji se oglašava ukoliko temperatura izađe iz zadatog temperaturnog opsega. Ukoliko su vam dostupni, toplo ih preporučujemo. Moguće ih je pronaći u bolje opskrbljenim akvarijumskim i elektro prodavnicama.
Vama i vašim kornjačama želimo sigurnu hibernaciju!
Ukoliko koristite metod hladnjaka, a imate fotografije, iskustvo ili savet koje želite podeliti sa drugim odgajivačima obavestite nas o tome.
text by Andy C. Highfield - Refrigerator Hibernation for Tortoises & Turtles
Hibernacija kornjača u hladnjaku
Постови
