Svako ko ima kornjače trebalo bi da je upoznat sa problemom bakterija Salmonella.
Smatra se da se ove bakterije u prirodi regularno nalaze u izmetu kornjača. Istraživanja u Evropi su pokazala da najviše bakterija imaju kopnene kornjače (100 %), a vodene daleko manje (13%). Ove bakterije ne ugrožavaju populacije kornjača, ali mogu biti opasne za ljude, posebno za one sa smanjenim imunitetom. Prirodne populacije kornjača Severne Amerike pak nisu prirodni nosioci ove bakterije.
Veliki broj ljubitelja kornjača poseduje kornjače i nikada se nije susreo sa problemom infekcije ovom bakterijom, ali stalno su prisutni natpisi o opasnosti koja preti od kornjača-kućnih ljubimaca. Infekcija bakterijama Salmonella prolazi za par dana uz dijareju, ali poznati su teži pa i smrtni slučajevi. Tokom letnjih meseci i u velikim kuhinjama redovano se pojavljuju slučajevi pa i epidemije bolesti izazvane infekcijom ove bakterije.
O čemu se zapravo radi?
Grupa istražitelja izvršila je istraživanje. Testirano je nekoliko slučajeva, uvek jedna mlada jedinka na testiranu posudu. Kornjača je vrste Trachemys scripta, a bakterija je Salmonella enteritidis, najčešća na farmama kornjača, izaziva najveći broj infekcija kod ljudi.
- Kornjače su držane u plitkim posudama sa malo vode. Zaražene su bakterijama preko hrane ili unošenjem u vodu. Posle nedelju dana u oba slučaja kornjače su dnevno izbacivale nekoliko hiljada bakterija preko fecesa.
- Kornjače su držane u akvarijumima od 500 litara. Hranjene su zaraženom hranom. U fecesu nikada nije detektovana bakterija, kao ni u vodi.
- Kornjače su držane u akvarijumima od 500 litara. Bakterija je u maloj količini uneta u vodu. U izmetu kornjača nije detektovana bakterija, a posle nedelju dana nije bilo bakterije ni u vodi.
- Kornjače zaražene u malim posudama unete su u akvarijum od 500 litara. Za par dana u vodi je bilo manje od 0.1 bakterija po mililitru. Posle 4-8 nedelja bakterija vise nije bilo u izmetu kao ni u vodi.
Ova ispitivanja ukazuju na to da su vodene kornjače nosioci Salmonella u svom digestivnom traktu ukoliko se hrane zaraženom hranom u malim posudama, gde se ciklično ponovno inficiraju bakterijama koje bujaju u vodi bogatoj fecesom.
Pokazalo se i to da kornjače ne bivaju zaražene od bakterija iz vode ili hrane ukoliko se nalaze u dovoljno velikom vodenom staništu. Prirodna bakterijaska flora negativno utiče na razvoj bakterije Salmonella.
Iako neki epidemiolozi tvrde da i mali broj bakterija Salmonella može značajno ugroziti zdravlje ljudi, preovlađuje mišljenje da minimalna doza potrebna za infekciju zavisi od soja bakterije i otpornosti pojedinca. U najvećem broju slučajeva za infekciju nije dovoljna jedna bakterijska ćelija već mnogo njih, da bi se zarazila zdrava osoba potrebne su hiljade pa i milioni ćelija bakterija.
Na osnovu ovoga može se reći da je problem Salmonella - nedovoljna higijena. Vlasnici kornjača moraju pružiti svojim ljubimcima pravilne uslove života kako bi izbegli da se usled nemara sami inficiraju.
Čista, biološki filtrirana voda velike zapremine je preduslov za izbegavanje infekcije. Higijena hrane i ruku se podrazumeva i bez kornjača.
izvori:
Gerald G. Marten. 2007. Turtles. In Tom Floore (ed.), Biorational Control of Mosquitoes, American Mosquito Control Association Bulletin No. 7:224-227.
Hidalgo-Vila J, Díaz-Paniagua C, de Frutos-Escobar C, Jiménez-Martínez C, Pérez-Santigosa N,
Salmonella in free living terrestrial and aquatic turtles,
Vet Microbiol. 2007 Jan 31;119(2-4):311-5. Epub 2006 Aug 17.
Saelinger CA, Lewbart GA, Christi an LS, Lemons CL.,
Prevalence of Salmonella spp in cloacal, fecal, and gastrointestinal mucosal samples from wild North American turtles,
J Am Vet Med Assoc. 2006 Jul 15;229(2):266-8.
Richards JM, Brown JD, Kelly TR, Fountain AL, Sleeman JM.,
Absence of detectable Salmonella cloacal shedding in free-living reptiles on admission to the wildlife center of Virginia,
J Zoo Wildl Med. 2004 Dec;35(4):562-3.
Постови
