Pod UV svetlom podrazumevamo elektromagnetno zračenje talasnih dužina od 180 nm do 399nm.
UV spektar se najčešće deli na 3 podspektra::
a) UV*C: 180nm do 279nm,
b) UV*B: 280nm do 319nm,
c) UV*A: 320nm do 399nm.
Talasne dužine ispod 180nm su X-zraci (rengenski) i gama-zraci, ljudima vidljiv spektar je od 400nm do 699nm, preko 700nm je infra-crveno (infra-red, IR) zračenje, zatim sledi mikrotalasno zračenje i radio talasi.
UV zračenje na Zemlju dolazi od Sunca, različiti delovi njegovog UV spektra imaju različitu biološku ulogu. O značaju intenziteta, kvaliteta i ritmičnosti vidljivog dela spektra na živi svet ovde neće biti reči. Pažnja će biti fokusirana na ljudskim očima nevidljivoj svetlosti, UV zracima. Na fotografiji je cvet koji ljudsko oko vidi kao jednolično žute boje.
Kada se razmatra uticaj UV svetla na žive organizme bitno je imati na umu:
a) različiti delovi UV spektra mogu imati različite biološke uloge,
b) različiti organizmi imaju različite potrebe za UV zračenjem.
UV*C zračenje filtrira ozonski omotač, štetno je za žive ćelije. Ovaj spektar emituju lampe konstruisane za UV sterilizaciju.
UV*B zračenje ima ulogu u foto-biosintezi vitamina D u živim organizmima (bitan za promet kalcijuma). Postoje dokazi koji ukazuju na to da živa bića osećaju ovaj deo spektra. To može biti neposredno (preko specifičnih receptora) ili putem stvaranja drugih jedinjenja koja organizam registruje (stimulacija sinteze enzima za bolje raspoloženje).
UV*A zračenje je veoma bitno za reptile. Oni očima vide ovaj deo svetlosnog spektra koji zato igra veoma važnu ulogu u njihovom životu. Na osnovu oznaka koje reflektuju ovo svetlo, a koje mi ne uočavamo našim očima, reptili razlikuju kvalitet potencijalne hrane, te primaju informaciju o pripadnosti druge jedinke njihovoj vrsti ili polu. Intenzitet i trajanje ovog svetla pruža informaciju o promeni godišnjih doba (stimuliše na sunčanje, ishranu, reprodukciju, hibernaciju...).
Pinealni organ je fotosenzitivna diferencijacija mozga i čini svojevrsno "treće oko" pojedinih reptila na vrhu glave zaduženo za recepciju svetla UV spektra. Analogne diferencijacije postoje i u mozgu ostalih kičmenjaka. Živa bića su se milionima godina razvijala u sredinama koje imaju različite kvalitete po pitanju UV zračenja.Tako postoje organizmi koji su aktivni noću i one koji su aktivni po danu. Neke vrste nastanjuju vrele sunčane kamenjare, a neke mračne guste šume. Intenzitet UV zračenja zavisi od nadmorske visine i dubine (u zavisnosti od debljine vazdušnog-vodenog omotača kroz koje prolaze zraci Sunca), kao i od geografske dužine (u zavisnosti od ugla pod kojim sunčevi zraci padaju na zemljinu površinu). Organizmi aktivni danju koji nastanjuju visoke planinske pustinje oko Ekvatora izloženi su mnogo većem sunčevom zračenju od organizama koji su aktivni noću i žive u vodenim gusto obraslim ekosistemima na nivou mora daleko od Ekvatora. Zahvaljujući tome organizmi imaju različite potrebe i adaptacije za boravak u ovakvim uslovima sunčevog zračenja.
UV zraci direktno i indirektno oštećuju žive ćelije, ali su isto teko neophodni za sintezu vitamina D i drugih jedinjenja u organizmu. U živom svetu postoji stoga stalna potreba da se organizam zaštiti od negativnog uticaja sunčevog UV zračenja, a da se to isto UV zračenje iskoristi za razvoj organizma. Ova dvojnost kad je po pitanju UV zračenje je "rezultat evolucije živog sveta pod Suncem".
Koža životinja koje su slabo izložene Suncu je sa manje zaštitnog melanina i sa većom efikasnošću produkcije vitamina D. Površinski sloj kože kod njih propušta skoro ceo spektar UV zraka do dubljih delova kože. Životinje sunčanih staništa imaju tamniju kožu, sa debelim zaštitnim površinskim slojem kože koji filtrira UV zrake štiteći unutrašnje slojeve kože od njihovog štetnog uticaja. Takođe imaju visoko razvijene molekularne mehanizme koji repariraju posledice izloženosti UV zračenju.
Mladunci u razvoju i plodne ženke imaju veće potrebe za kalcijumom od mužjaka iste vrste. Stoga je njihova koža ponekad drugačijih svojstava od kože mužjaka. Pojedine vrste izbegavaju najvreliji deo dana, sunčaju se ujutro i predveče. Druge vrste se pak po ceo dan prže ili provode sve vreme u hladovini.Organizmi koji nisu izloženi adekvatnom sunčevom zračenju nadoknađuju jedinjenja za čiji je nastanak potrebno UV zračenje kroz ishranu.
Na osnovu ovih saznanja očigledno je da UV zraci imaju velikog udela u životu reptila. Njihove potrebe za ovim delom spektra sunčevog zračenja su različite i zavise od njihovog načina života u prirodi. Sa tim u vezi dužni smo reptilima koji žive u veštački stvorenim sredinama obezbediti adekvatnu rasvetu u svetlu navedenih uloga zraka UV spektra neophodnih za njihov normalan život.
Постови
