Na prvi pogled izgleda zaista neverovatno: vodene kornjače mogu hibernirati pod vodom u zimskim mesecima bez ikakvih štetnih efekata - mladunci koji su se izlegli u kasnu jesen često ne izlaze iz gnezda i hiberniraju do proleća.
Šta je to što im omogućava ovakvo ponašanje?
Pre svega kornjače ne troše energiju na zagrevanje tela, već je ona u skladu sa temperaturom okoline.
Krv im je manje viskozna od krvi sisara, srce je time manje opterećeno i na temperaturi od 3 °C kuca jednom svakih 10 minuta. U poređenju sa krvi sisara bogatija je crvenim krvnim zrncima i stoga zasićenija kiseonikom. Sadrži u sebi faktore koji kratkotrajno odlažu zaleđivanje tkiva kada dođe do zamrzavanja vode.
Sa svakim smanjenjem temperature za 10 °C metabolizam kornjača se smanji 2-3 puta. Pri nedostatku kiseonika prelaze sa aerobne oksidacije na anaerobnu glikolizu, time metabolizam dodatno smanjuju na 10% od uobičajenog na istoj temperaturi. Zbirno: metabolizam kornjače u hibernaciji na 3°C iznosi svega 0.5 % metabolizma kornjače na 20°C!
Tada se međutim stvaraju kiseline štetne po organizam. Kornjače prevazilaze i ovaj problem neutrališući kiseline solima iz oklopa.
Kada se isprazne sve rezerve kiseonika u plućima i krvi, kornjače su sposobne da kiseonik i ugljen dioksid razmenjuju sa vodom koja ih okružuje preko razvijene mreža kapilara u koži, ustima i kloaki.
Pri hibernaciji kornjače nisu potpuno "isključene", reaguju na stimuluse uvlačenjem ekstremiteta.
Ako znamo sve ovo, onda i nije neverovatno kako prežive 150 dana na 3°C u vodi sa kiseonikom ili pak prežive 40 dana na 3°C u vodi bez kiseonika. Sve to bez štetnih posledica po njihov organizam.
Neverovatne vodene kornjače
Aleksandar Stanikić, 2007.
Постови
